ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ НОЖЕВИ У КОКОШКАМА

30. септембар 2019

 

Премијера представе “ Ножеви у кокошкама “ (Книвес ин Хенс) Дејвид Харовер у режији Катарине Жутић биће изведена  30.09.2019. у 20.30 часова на Сцени “ Петар Краљ “ Позоришта Атеље 212.

Редитељка:Катарина Жутић

Превод:Катарина Жутић

Драматург: Периша Перишић

Сценографкиња: Јасмина Холбус
Композиторка: Ања Ђорђевић

Кореографкиња: Соња Дивац
Костимографкиња: Мариа Марковић Mилојев

Организаторка: Јелена Фатић

Асистент организаторке: Лазар Ненадић

Aсистенткиња композиторке: Мина Стругар

Пројекције:
Коришћени су ранији видео радови Ј. Холбус, комбиновани са снимљеним материјалом.
Снимила и монтирала – Ања Симић

Подела
Млада жена – Јелена Петровић
Пони Виљем – Никола Шурбановић
Гилберт Хорн – Марко Грабеж

Ножеви у кокошкама Дејвида Харовера (1995)
Једна од најзначајнијих драма савременог шкотског канона. Брутална басна смештена у безвремену руралну спартанску заједницу.
Алегорија о примитивном друштву буквалиста који не разумеју метафору. У драми је препознатљив ехо Вескерових комада, а нарочито Шоовог Пигмалиона. Аутор је, између осталог, преводио и адаптирао класике: Пирандела (Шест лица тражи писца), Брехта (Добри човек из Сечуана), Бихнера (Војцек), Чехова (Иванов) и Гогоља (Ревизор). Дебитанска драма Д.Х. изузетна је студија о трансформативној моћи знања (учења, описмењавања) и самосвести у свету који се помера од руралног ка индустријском и урбаном. Уникатна употреба језика (централна тема комада) подсећа на брижљив и бритак одабир речи и језичко сажимање у делима Пинтера. Драма о окрутној празноверној руралној заједници, моћи језика и доласку индустријског доба истовремено је драма о безименој лојалној жени која проналази свој глас, а њена лојалност мења курс: од мужа ка истини.
Психолошка драма о патологији заједнице која кулминира убиством, јасно је, није љупки комад из сеоског живота (не дозволите да вас поетски пасажи заведу), већ неумољива критика друштва која нас суочава са непријатним истинама о себи и другима…
Сено, прашина у ваздуху. Замагљен свет, прљав, неучтив… Мушкарци у драми имају имена, жене немају. То није случајно, јер комад у себи садржи имплицитну критику таквог поретка; промовише тезу о напуштању патријархалног модела, стицању знања и ослобађајућој моћи самоекспресије.

Периша Перишић

 

Премијера представе “ Ножеви у кокошкама “ (Книвес ин Хенс) Дејвид Харовер у режији Катарине Жутић биће изведена  30.09.2019. у 20.30 часова на Сцени “ Петар Краљ “ Позоришта Атеље 212.

Редитељка:Катарина Жутић

Превод:Катарина Жутић

Драматург: Периша Перишић

Сценографкиња: Јасмина Холбус
Композиторка: Ања Ђорђевић

Кореографкиња: Соња Дивац
Костимографкиња: Мариа Марковић Mилојев

Организаторка: Јелена Фатић

Асистент организаторке: Лазар Ненадић

Aсистенткиња композиторке: Мина Стругар

Пројекције:
Коришћени су ранији видео радови Ј. Холбус, комбиновани са снимљеним материјалом.
Снимила и монтирала – Ања Симић

Подела
Млада жена – Јелена Петровић
Пони Виљем – Никола Шурбановић
Гилберт Хорн – Марко Грабеж

Ножеви у кокошкама Дејвида Харовера (1995)
Једна од најзначајнијих драма савременог шкотског канона. Брутална басна смештена у безвремену руралну спартанску заједницу.
Алегорија о примитивном друштву буквалиста који не разумеју метафору. У драми је препознатљив ехо Вескерових комада, а нарочито Шоовог Пигмалиона. Аутор је, између осталог, преводио и адаптирао класике: Пирандела (Шест лица тражи писца), Брехта (Добри човек из Сечуана), Бихнера (Војцек), Чехова (Иванов) и Гогоља (Ревизор). Дебитанска драма Д.Х. изузетна је студија о трансформативној моћи знања (учења, описмењавања) и самосвести у свету који се помера од руралног ка индустријском и урбаном. Уникатна употреба језика (централна тема комада) подсећа на брижљив и бритак одабир речи и језичко сажимање у делима Пинтера. Драма о окрутној празноверној руралној заједници, моћи језика и доласку индустријског доба истовремено је драма о безименој лојалној жени која проналази свој глас, а њена лојалност мења курс: од мужа ка истини.
Психолошка драма о патологији заједнице која кулминира убиством, јасно је, није љупки комад из сеоског живота (не дозволите да вас поетски пасажи заведу), већ неумољива критика друштва која нас суочава са непријатним истинама о себи и другима…
Сено, прашина у ваздуху. Замагљен свет, прљав, неучтив… Мушкарци у драми имају имена, жене немају. То није случајно, јер комад у себи садржи имплицитну критику таквог поретка; промовише тезу о напуштању патријархалног модела, стицању знања и ослобађајућој моћи самоекспресије.

Периша Перишић